Utorak , 15 Oktobar 2019, 23:40
Home / Kultura i umjetnost / BH Istočnik-svjedok zaboravljene istorije
BH Istočnik

BH Istočnik-svjedok zaboravljene istorije

BH Istočnik -NEKOLIKO STARINA IZ GRAČANIČKOG KOTARA

Zahvalјujući svešteniku Mitru Popoviću iz Bolјanića danas imamo sliku kako je nekada izgledao duhovni život stanovništa, etnička pripadnost, mjesta porušenih crkava kako u Bolјaniću tako i u susjednim selima. Gospodin Vaskrsija Janković je tragajući za podacima o narodu ovog kraja pronašao tekst iz prvoslavnog dnevnika „Bosansko Hercegovački Istočnik“, koji je izlazio jednom mjesečno u kome je objavlјeno pisanje pomenutog sveštenika. Gospodin Janković i ja smo prepisali tekst da bi smo  makar malo približili vrijeme prije nekoliko vijekova i shvatili ko smo, šta smo i koliko smo nažalost izgubili  svog identiteta za vrijeme osmanlijske vladavine i predhonih ratova. Tekst je objavlјen  u Istočniku iz 1896. godine na stranama 36-39.

U vrijeme službovanja sveštenika Mitra Popovića postojale su brojne razvaline starih crkava koje je on pokušao da otme od zaborava.  Po ovim izvorima se jasno vidi da su 1895. postojali ostaci crkava u Brijesnici i Stjepan Polju. Još i danas u Brijesnici i u Stjepan Polju postoje Crkvine kao i u Boljaniću, a u Sokolu stara džamija je preuređena od crkve. Sve je ovo opisao boljanički sveštenik Mitar Popović u BH Istočnicima . U popisu iz 1564 g. selo Orahovica spominje se sa 27 muslimanskih i 22 hrišćanske kuće , a u Klokotnici 4 muslimanske i 14 hriššćanskih kuća, Brijesnica 6 muslimanskih i 23 hrišćanske kuće, u Stjepan Polju 9 muslimanskih i i 46 hrišćanskih kuća (preuzeto iz knjige “Gračanica i okolina” Esad Tihić i Omer Hazić  1988. godine st.30 i 31.). U popisu 1604 godine, na Ozrenu se spominje selo Tolmirići na mjestu gde je sada Boljanić, a selo Boljanić nije popisano dok  već 1628. godine je zapisano da su u manastiru Ozren služila dva sveštenika iz obližnjeg sela Boljanić. To je bio prvi pisani trag o imenu sela Boljanić. Moguće je da su doseljenici iz sela Boljanići iz Stare Hercegovine (današnja Crna Gora- okolina Plјevlјa) donijeli to ime.

Tekst je prepisan originalno kako je tada napisan, tako da ima nekih nejasnih pojmova, zaboravljenih riječi i izreka. Prilično je opširan, ali Vam srdačno preporučujemo da ga pročitate do kraja.Prepiska teksta iz BH ISTOČNIKA namjerno je na ćirilici.

BH  ISTOČNIK Br 1 i 2 strane 36 – 39. iz 1896.

Стара развалина цркве у Бољанићу која је била на узвишеном округлом бријегу више села под планином, изгледа округла, а озго је равна. С ње се на далеко види. Од ове у близини ове развалине, има још неколико развалнна као: Карановца цркве, удаљепа четвртину сата; Сочковца цркве, удаљена по сата ; Стјепанове цркве, удаљена сат; Брјеснице цркве, удаљена такођер сат.

С развалина у Бољанићу види се Крмин планина 15 сати далеко на западу и 3 града. На истоку, град Сребреник удаљен 9 сати; на сејеверу град Соко удаљен 3 сата, а на западу Добој далеко 2 сата. На сјеверу су села: Стјепаново поље и Брјесница; Сиједи камен крш, који изгледа округао. На југу је планина Петровица удаљена од једнога сата; на југо- западу по сата далеко јесте Гостиљ планина, удаљена по сата.

Око бољанићких развалина има старо гробље с неколико гробова. Према староме олтару налази се један крст, који се зове калуђерски крст, бијел као млијеко (Јамачно мрамор! Пр. Ур.), а нема никаква натписа. То је мјесто плужевина.Ту се је налазио на развалинама један камен на пет углова, лијепо отесан, па је дошао био ондашњи бег, те потјерао кмете, да му га довуку, да га постави као праг своме чардаку. Тако ми је причао мој комшија Стојан Госпић, који је живио 140 година, а умро је прије 37 г, Он ми причаше: „Кад је бег кметове натјерао и натоварили камен на кола, волови почеше страховито рикати. Кад су били мало одмакли, волови опет заричу, поломе лијес, а кола потару. Бег је више  пута кметове нагонио, да му тај камен довуку, али заман. Најпослије бег рече, дигосмо камен на кола и пођосмо. Кад смо одмакли неколико (по прилици ½ километар. пр. пишчева), волови на једанпут зарикаше, потргаше јармове и утеку као виле. Бег на то рекне: Тај камен није сам, не даду га мелићи“ и више га није дирао!  Кад се поче у Бољанићу градити црква, писац ових редака весело оде једном с парохијанима до оног мјеста, гдје је камен био, те им рече, да је тај камен од старе цркве, па да га довуку и подигну на њему часну трапезу, а и изгледа, да је и био часна трапеза, јер је мало шупаљ., метар и по дуг, широк 4 педља, а дебо два и по. Парохијани весело са мном скоче  и довукосмо га, а мајстори га узидаше за часну трапезу, на којој се на антамису служи.

Бољанићка црква има своје земље 20 дана орања, а новаца 2769 фор. Код ње стоје 2 свештеника на свом имању: писац ових редака и брат му Петар.

Развалине цркве Карановца која је бпла на једној косици више села између двије ријеке под планином. С истока је мала ријека Прења, а са запада велика Прења; које се састају ниже развалина. Види се око тих развалина и старо гробље. То је лијепа равница. Ту је цркву развалио неки Ризван бег из Грачанице, те одвукао камење и сазидео кулу у пољу код Грачанпце. Срби, који су некада код те цркве били за силнога Душана и Лазара, одселе у Славонију. Кад чују, да је Ризван бег развалио цркву, па да је од ње кулу направио, подигне се један од тога племена по имену Дели Митар преко Посавине са 11 другова хајдука и дођу у по ноћи кули на 1 километар под једну крушку у неки прљ крај пута. Кад рекне Дели Митар друштву, да остану туде, а да ће он сам ићи и зовнути Ризван бега, па ако хтједне изаћи, да ће га донијети. Друштво га послуша, а Дели Митар оде. Кад Дели Митар дође пред кулу, викне Ризван бега, а бег се одазове, питајућ ко је; Дели Митар одговори: „Зове те Усо из Села Малешића, ево горе хајдука Дели Митра, који ти пријети за цркву“. Бег радостан излети пред кулу, а Дели Митар зграби га и баци на плећа, па као змај одлети друштву, друштво бега привеже за крушку. А тада Дели Митар рече друговнма, да режу месо од бега, па да га натичу на шипке од пушака и пеку и да бегу говоре; Овако се, беже разваљује црква Миросавићка у Карановцу мојих старих праотаца (Карановац се је у старо вријеме звао Миросавац пр. пишчева).: И тако су од бега резали месо. док нијо умро. Сутра дан нађоше га Турци за крушком свезана, а месо му одрезивано и печено, укопају га и назову шехом, те му гроб озидају самим тесаним каменом. Кула се поруши, јер је бег био самац, па је није нико поправљао, те Турци одвуку камен и њиме поправе џамије. Данас се познаје један камен, који је био над црквеним вратима, а на њему има пеколико слова. Турци су лијепили слова кречом, а сад су их покварили, јер је то крај улице, па многи завирују знајући, да је то с некадашње цркве.

Између мухамеданског села Стјепанова поља и православног Малешића покрај пута, има један стари камен на брду. Мјесто изгледа округло. Камен је као сандук, а зна се да је било око њега старо гробље, јер се види да је сваки гроб био ограђен на по се каменом и окренут истоку. Има још један камен као филџан 7 педаља широк, а 7 висок.

Онај камен, што је као сандук, зове се у нас плећа. На њега долази народ међу Госпојине без разлике вјере, па и Цигани спавају на њему, који су  болесни. па им буде боље. Чак из Славоније долазе овамо Срби, Католици, па и наши мухамеданци. Понајвише долази народ томе камену у ноћи, па га љуби и наслања се на њега. Због тога није прије дао онај Турчин чија је то њива. Причају, да су Турци тај камен у поток отискивали. али ла се је он увијек невидимо враћао. Тако причају православни Срби и мухамедански. Због тога камена изађу Турци те се ту потуку с народом. Народ надбије Турке, а онај се Турчин оде да тужи муселиму у Грачаницу, да му свијет чини штету због камена. Муселим на то дигне свој меџлуз: Мула Омер бега и хаџи Ђуку Урушца, па онај Турчин отпусти један дан орања земље, те се и данас народ на то мјесто скупља међу Госпојине.

То ми је казивала покојна мати Госпава. Она ми рече да су још била 2 округла камена, које је исто тако народ штовао, но једном дођу двије буле, па на њима окупају дјецу, те их наши отисну у поток.  Још би их се и данас могло наћи, који би их познали.

Некада је постајала црква и у Стјепанову пољу  под селом уврх поља на равном и широком једном брежуљку. Камен су од ње одвукли турци за куће, само је остао један надгробни камен округао као филџан. Од развалина познаје се још и праг, лијепо отесан на четири угла. Хтјели су и њега да одвуку, али веле, да волови нијесу хтјели ићи, него га једва одвуку на 400 корака с црквишта. На развалинама има доста седре, од које су били сводоми саграђени, али се је данас у прах расула. Црква је била истоку окренута и веома велика и широка. Мјесто је тако дивно, да га нема на далеку таког, чисто заплачем кадгод дођем, што је ово мјесто још једнако пусто. Мухамеданци то мјесто зову Поквенац и говоре, да је ту била црква Стјепана Томаша; по њој се зове Стјепаново поље цијело село. Около су свуда лијепи путови, а удаљено је од Спрече 1 км. Изнад развалина било је мухамеданско село. Сиједи Крш је на сјеверу и на истоку и на западу опколио, а само на југу је српско православно село Бољанић и планнна Островица и Гостиљ. Под Гостиљем су многа поља и равнице, а на 3 км на сјеверозападу на једном су брду велике развалине. Говоре, да је ту био двор Стјепана Томаша и да се је из њега далеко видило.

Развалина цркве у селу турској Брјесници, која је постојала међу брдима у пољу под селом близу једне ријеке. С ње се види планина Островнца и Гостиљ 2 сата даљине на југ, н село Бољанић, а на исток и на запад слабо се види. Изгледа, да је то био манастир. Темељ је у облику крста; манастир није био голем. Ту има гробље с великим тесаним каменовима, који су по 3 метра дуги, а широки метар и по. Скоро су посве заорани па не могох опазитн, има ли натписа на њима; сви су окренути истоку. Више развалине су велика 2 каменита бријега, који се јако бијеле. Мјесто, гдје је била црква, мало је избрежито и данас постоји под по коме се оре. Под је од камена и цигле, од по метра. Коло је до скора било на мјесту, а од самог је шареног мрамора. Под тим је зид, те га није нико могао да одвуче, јер је прилијепљено било за њега. Један пут дођем мухамеданцу Сунији Мерковићу у башту, коме припада њива, гдје су развалине, јер сам с њим добар, па га замолим, да ми помогне, да одбијемо коло, те узесмо ћускију и с једне стране порушисмо зид испод кола, али коло не могосмо добити. Момци почеше озго ударати, те одбише мало мање од половице па узеше комад и оставише га у чардачић и начинише на њем пећ. Ено тог комада и данас. Турци веле ; „Ово је плоча на којој је поп стајао.“ Намислио сам, ако читаво коло извадим, да га купим од турчина, па ћу га довући у своју цркву.

У селу Сочковцу имају неки стародревни бунареви сасјечени од широких греда 3 метра. Не знам колико су дубоки. Било их је 7, па је пет засуо свијет, јер су погибељни, У овим двама има још воде, па се не даду засути и не смије се нико да над њих надвири, осим кад је велика врућина и кад није близу мијена или уштап. Што год дође близу, око уштапа, одмах се занесвијести, па ако се одмах оданде однесе, поврати се. Ако птица изнад њих пролети, пане, зецовн, лисице или људи, чим се надвире, одмах пану. Људи одмах почну пљувати крви, па да их пе однесу, умрли би. Бунареви су у једном брежуљку, сви су у реду, а растављени су један од другог метар и по, да се може око њих одати. На средини су бунарева канали проведени, да може вода пролазитн. Говоре, да су били покривени, па су се греде проломиле. У најгорњем као да нешто зуји. Доктор вели, да се је опасно наткучивати над тим бунаревима. (Требало би, да се изашаље комисија, која би разгледала ту старину, а ако су ти бунареви доиста тако шкодљиви, ради здравља околице требало би да власти нареде, да се ишчисте, јер ће инаће бити узрок, што се занесвијести онима, који се надвире, кужан ваздух). (Примј. уредн.).

Молпм славно уредништво „Источника“, Да ово неколико старина уврсти у лист, па ћу ја још описати неколико развалина црквених, а док добро разаберем и неке каменове, па ако ово прими. много ћу којешта писати све о стародревностима*).

Митар Поповић свештеник у Бољанићу.

*) Веома ћемо Вам бити благодарни. Наш лист ћо врло радо примати све, Шт0 се тиче наших старина. Много их је и онако уништено, па би требало, да бар оне, који су се до данас сачувале, отмемо забораву. Молимо и осталу г. свештенике и учитеље, да нам шаљу оваких описа. Да не морамо прерађивати, нека вам ко вјештији пише а ви казујте. Уредништво

Тekst prepisаli iz kopije BH Istočnika Vaskrsija Janković i Dalibor Dragić

boljanic.com

BH Istočnik

Komentariši

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.